\u201eNikad vi\u0161e, rekao sam sebi nikad vi\u0161e. Posla\u0107u mu poruku \u010dim stignem ku\u0107i i to je to. Ne, posla\u0107u je odmah\u201c, razmi\u0161ljao sam, ne uzimaju\u0107i telefon u ruke.<\/p>\n\n\n\n
Ulica je i\u0161la ispred mene poku\u0161avaju\u0107i da mi umakne.<\/p>\n\n\n\n
\u201eOvo ve\u010de nije se desilo. Pocepa\u0107e me ovoliko poricanje\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Trnuli su mi dlanovi, klecala kolena. Ose\u0107ao sam da je no\u0107 ledena iako je bilo leto, mislio sam da je svi\u0107e iako jo\u0161 nije bila ni pono\u0107, \u010dinilo mi se da hodam satima, a pro\u0161lo je tek desetak minuta.<\/p>\n\n\n\n
U glavi magla, zuji roj misli, smenjuju se bes, tuga, krivica i neka \u010dudna euforija.<\/p>\n\n\n\n
\u201eGde mi je klju\u010d, nisam ga valjda zaboravio tamo…. polude\u0107u ako jesam\u201c, razmi\u0161ljao sam pani\u010dno ispipavaju\u0107i d\u017eepove. \u201eUh, dobro je\u201c.<\/p>\n\n\n\n
\u201eMo\u017eda su zaspali, molim te Bo\u017ee samo da spavaju, nemam \u017eivaca vi\u0161e ni za \u0161ta… o, ne, budni su\u201c.<\/p>\n\n\n\n
\u201eTata, tata\u201c, odjekivalo je u mojoj glavi. \u201cGde si bre, uvek se zadr\u017ei\u0161 kad je neki haos\u201c, pogledala me je prekorno.<\/p>\n\n\n\n
\u201eMoram da legnem\u201c, promrmljao sam i oti\u0161ao u svoju sobu.<\/p>\n\n\n\n
\u201eDa li sam ja bolestan, mo\u017eda bi trebalo da idem na psihoterapiju. Ne, sazna\u0107e svi. Ve\u0107 vidim naslov \u2018Visoki funkcioner na psihoterapiji\u2019, ko zna \u0161ta sve mogu da mi nameste\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Tonuo sam polako u san.<\/p>\n\n\n\n
Ispred njegovih vrata bio sam sino\u0107 oko deset. Stavio sam parfem. Kupio vino. Ostalo je na stolu neotvoreno. Dohvatio me jo\u0161 sa vrata. Bilo smo goli za dva minuta. U glavi crna rupa. Bol i zubi svuda. Mogao mi je odgristi deo tela, samo da je \u017eeleo. Prijalo bi. Stezao sma njegovo mlado mi\u0161i\u0107avo telo svakim svojim damarom. Poslednjim trzajima tela, svest je po\u010dela polako da se nazire.<\/p>\n\n\n\n
Nemamo mi \u0161ta mnogo da pri\u010damo. Razmenimo par uobi\u010dajenih re\u010denica dok se obu\u010dem i to je to. Jednostavno samo odem.<\/p>\n\n\n\n
Ujutru, kao da ni\u0161ta nije bilo. Pa, nije ni bilo. Uz doru\u010dak planiramo vikend. Mo\u017eda bi mogli da odemo do nekog manastira. Zvono na telefonu mi prekida razgovor, zovu sa posla, moram da \u017eurim.<\/p>\n\n\n\n
\u201e\u010ceka me voza\u010d, \u010dujemo se kasnije\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Ispred ku\u0107e slu\u017ebeni auto, ulazim uz formalno \u201edobro jutro\u201c, okrznem ga pogledom. On je, ali svejedno mi je, kao da nije on. Okrenuo je glavu ka meni u osmehnuo se blago. Pro\u0161la mi je struja kroz ki\u010dmu, ali to ne zna\u010di ni\u0161ta. I ono sino\u0107 nije zna\u010dilo ni\u0161ta. Ustalom, nisam ja peder.<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
photo is ai generated<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" \u201eNikad vi\u0161e, rekao sam sebi nikad vi\u0161e. Posla\u0107u mu poruku \u010dim stignem ku\u0107i i to je to. Ne, posla\u0107u je odmah\u201c, razmi\u0161ljao sam, ne uzimaju\u0107i telefon u ruke.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":283,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-269","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-kratke-price-iz-zivota"],"yoast_head":"\n