Nije bilo te\u0161ko prepoznati Stiva. Imao je onaj isti \u0161eretski osmeh i duge prste sa izra\u017eenim zglobovima, kojima je gestikulirao dok govorio. Te ruke bile su kao muzika ispred platna, na kome se u ritmu nizala crvena boja, svakim tonom tamija, sve do mrke krvi. <\/p>\n\n\n\n
Stajao je tamo u beloj ko\u0161ulji umazanoj bojom, okrenut ka velikom platnu. Ne znam da li je video da sam tu, kod prozora.<\/p>\n\n\n\n
Sanjala sam ovaj atelje. I pogled na fonatnu Di Trevi. I ovaj prozor, ba\u0161 ovakav, veliki, okrzanog drvenog rama.<\/p>\n\n\n\n
\u201eNi jedan Italijan se ne zove Stiv\u201c, nisam bila sigurna da li sam izgovorila glasno ili samo pomislila. Pogledala sam ga, nije reagovao. Stajao je tamo sa \u010detkicom u rukama, pomeraju\u0107i svoje gole, mi\u0161i\u0107ave noge u ujedna\u010denom ritmu muzike koju sam mogla i ja \u010duti u svojoj glavi, samo posmatraju\u0107i ga.<\/p>\n\n\n\n
\u010citav je svet u njemu. Sve svoje slabosti ostavio je na platnu, u njemu je ostala samo snaga. Svu svoju tugu obojio je u crveno, u njemu je ostala samo radost.<\/p>\n\n\n\n
Kora\u010dam ka njemu, dok drvenim daskama koje pomalo \u0161kripe lupkaju moje \u0161tikle. Obula sam crvene cipele, videla sam ba\u0161 takvu njegovu sliku. Crvene salonke u lokvi krvi. Zadrhtala su mi kolena. Stojim iza njegovih le\u0111a, ne dodiruju\u0107i mu telo provla\u010dim prste kroz njegovu crnu kosu. On i dalje slika. Ne ose\u0107a me.<\/p>\n\n\n\n
Uzimam stakleni bokal sa stola i sipam vodu u \u010da\u0161u. \u010cini mi se da voda menja boju. Palim cigaretu, vra\u0107am se do prozora. Mogu li uop\u0161te ovi prozori da se otvore?<\/p>\n\n\n\n
Mo\u017eda nije bilo pametno danas da dolazim. Danas je trebalo da idem u \u0161kolu na priredbu, da odnesem tati namirnice, pozovem Mariju. Tata je sam u ku\u0107i i ve\u0107 je star. Po ceo dan sedi na terasi u stolici za ljuljanje i zuri u jednu ta\u010dku. Trebalo je da popijem \u010daj sa njim. I da mu zamenim ono karirano sivo \u0107ebe, ve\u0107 postaje hladno.<\/p>\n\n\n\n
Uh, za\u0161to je ovde ovako vru\u0107e? Mogla bih malo da sednem. Okre\u0107em se oko sebe, u ovom ateljeu nema nijedna stolica.<\/p>\n\n\n\n
Misao o tome kako ove stotine ljudi kvare lepotu fontane, naivno o\u010dekuju\u0107i da \u0107e im bacanje nov\u010di\u0107a ispuniti \u017eelju, prekinulo je nenajavljeno podrhtavanje tla pod nogama, i njegova hladna ruka na mojoj ko\u017ei koja je gorela.<\/p>\n\n\n\n
\u201ePa i nisam Italijan\u201c, \u0161apnuo je dodiruju\u0107i usnama moje uvo. Bretela je skliznula sa ramena, prislonio je svoje usne. Osetila sam kako bela ko\u0161ulja nestaje sa njegovog oznojenog tela. Krv je prostrujala kroz svaki deo tela, \u010dula sam jasno otkucaje svog srca, ali ruke su stajale skamenjene.<\/p>\n\n\n\n
Ljudi koji su stajali oko fontane gledali su ka prozoru. Videli su moje gole grudi, crvene obraze i njega.<\/p>\n\n\n\n
U ateljeu je smrtna ti\u0161ina.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nije bilo te\u0161ko prepoznati Stiva. Imao je onaj isti \u0161eretski osmeh i duge prste sa izra\u017eenim zglobovima, kojima je gestikulirao dok govorio. Te ruke bile su kao muzika ispred platna, na kome se u ritmu nizala crvena boja, svakim tonom tamija, sve do mrke krvi.\u00a0 \u00a0<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":325,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[22,17],"class_list":["post-324","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-kratke-price-iz-zivota","tag-kratke-price","tag-kreativno-pisanje"],"yoast_head":"\n