Pun\u0111a gospo\u0111e Jedoksije bila je pri\u010dvr\u0161\u0107ena onim drvenim \u0161ilom kroz koje se provla\u010dilo par\u010de ko\u017ee. \u201eJeste baba, nije baba, mlada je, stara je\u201c, vrteo sam u svojoj glavi. \u010cuo sam njen glas dok je razgovarala sa Mirom, ali nisam poku\u0161avao da shvatim o \u010demu, taj drveni \u0161iljak mi je previ\u0161e odvla\u010dio pa\u017enju.<\/p>\n\n\n\n
Taman sam hteo da je pitam da li spava sa tim \u0161iljkom na glavi, ona je pru\u017eila ruku ka meni i pomilovala me po kosi. Ni\u0161ta nisam osetio. Shvatio sam samo da mo\u017eda nije pravi trenutak za moje pitanje i nasme\u0161io sam se. Nasme\u0161ila se i ona. Imala je sve zube. Moji se jo\u0161 nisu svi izmenjali, bio sam krezav. Zurio sam u njenu \u0161aku na stolu, nikada nisam video tako plave izra\u017eene vene i tako male nokte. Nama je u domu bilo strogo zabranjeno da grickamo nokte. Mira je govorila da se tako mogu dobiti gliste u stomaku. Mada sam to nekada kri\u0161om radio. \u010cini mi se da mi se zbog tih, do krvi izgri\u017eenih noktiju, ova baba, nije baba, jo\u0161 vi\u0161e svidela.<\/p>\n\n\n\n
Mira je bila moja vaspita\u010dica u domu za nezbrinutu decu \u201eDrinka Pavlovi\u0107\u201c. Bila je krupna, crna \u017eena, uvek zadihana. Posmatrao sam je kako razgovara bore\u0107i se za vazduh, dok se prstima sve vreme poigravala sa knjigom koja se slu\u010dajno na\u0161la ispred nje i na \u010dijim koricama je pisalo \u201e\u010citanka\u201c. Do zida je stajala providna kutija ukra\u0161ena cveti\u0107ima. U njoj neki \u010dudan lanac. Ba\u0161 sam mislio od \u010dega bi mogao biti, a Mira je ustalai krenula ka vratima.<\/p>\n\n\n\n
Pru\u017eila ruku babi sa \u0161iljkom na glavi, pomilovala me po kosi i krenula niz stepenice. Ne se\u0107am se da li mi je bilo \u017eao \u0161to odlazi. Se\u0107am se samo njenog crnog mantila, koji kao da je leteo za njom. \u010cak mi je bilo pomalo i sme\u0161no.<\/p>\n\n\n\n
\u201eHajde da ve\u010deramo, sigurno si gladan\u201c, rekla mi je, dr\u017ee\u0107i ruku na mom ramenu sve dok nismo ponovo u\u0161li u onu istu sobu. Seo sam za sto. Iznela je ispred mene zlatne u\u0161tipke, na tanjiru sir beo kao mesec, srebrni kajmak i teglicu sa najlep\u0161im roze d\u017eemom od jagode.<\/p>\n\n\n\n
\u201eNe znam da li vi\u0161e voli\u0161 slane ili slatke\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Ni\u0161ta nisam rekao, bio sam zauzet posmatranjem kako se kajmak topi na toplom testu. Sela je prekoputa mene. Prijao mi je njen pogled. Sme\u0161io sam se u sebi. Ve\u010dera je bila izvrsna.<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
Sestra i voza\u010d pevu\u0161ili su pesmu sa radija. Zamolio sam ih da prestanu. \u201eDoktore, danas ne\u0161to niste raspolo\u017eeni\u201c, \u0161aljivo mi je dobacivala sestra dok smo ambulantnim vozilom pod rotacijom \u017eurili na adresu.<\/p>\n\n\n\n
Prvim korakom na asfalt, noge su prestale da budu moje. Odjednom mi je postalo muka od mirisa lipe koja se nadvila nad stepenicama. Ulazimo na vrata u hodnik. Na komodi pored ogledala, kutija. Vreme je stalo. Sve je tu. Netaknuto. Moje \u010detiri godine sre\u0107nog \u017eivota su tu. Gubim tlo pod nogama, ube\u0111ujem sebe da moram da se saberem.<\/p>\n\n\n\n
\u201eDoktore, mami nije dobro, spava, ne mogu da je probudim\u201c, pani\u010dno je kroz suze govorila \u017eena koja je stajala pored kreveta, dok mi pru\u017ea gomilu medicinske dokumentacije. Poku\u0161avam da pro\u010ditam ne\u0161to od toga, ali me preseca glas medicinske sestre \u201eOkrenite je na le\u0111a, skinite joj molim vas taj \u0161iljak iz pundje\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Skamenio sam se. Moja baba Doka. Posle vi\u0161e od dvadeset godina. Vid je po\u010deo da mi se muti od suza.<\/p>\n\n\n\n
\u201eDoktore, mislim da je u komi, moramo je voziti u bolnicu!\u201c<\/p>\n\n\n\n
\u201eKoliko rekoste da ima godina, devedeset?\u201c, potvr\u0111ivala je sestra dok je popunjavala listu.<\/p>\n\n\n\n
\u201ePonesi ovu kutiju sa sobom sine. Daleko je \u0160vajcarska. Da ima\u0161 od tvoje babe Doke za uspomenu. To je tvoja kutija, tvoja kasica\u201c.<\/p>\n\n\n\n
\u201e\u0160tedeo je za novi bicikl\u201c, kroz pla\u010d je izgovarala Miri koja je uop\u0161te nije ni \u010dula.<\/p>\n\n\n\n
\u201eGospo\u0111o, molim vas. Nemamo gde to da stavimo, prepuni smo prtljaga. Idemo pravo na avion\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Gu\u0161io sam se u suzama. Dr\u017eao sam se za njenu haljinu, kao davljenik.<\/p>\n\n\n\n
\u201eNe \u017eelim da budem usvojen. Pa \u0161ta ako je stara!? Mo\u017ee jo\u0161 uvek da bude hraniteljica. Tu je i njena \u0107erka. Dolazi svaki dan, poma\u017ee nam. Baba je vredna, zdrava\u201c, vikao sam na Miru koja je \u0161kripala zadihana vuku\u0107i me za rukave.<\/p>\n\n\n\n
\u201ePrekini da pla\u010de\u0161, nisi vi\u0161e mali, \u010deka nas taksi!\u201c<\/p>\n\n\n\n
Zami\u0161ljao sam kako je guram niz stepenice, mrzeo sam je u tom trenutku.<\/p>\n\n\n\n
Pustio sam moju babu Doku.<\/p>\n\n\n\n
\u201eDobro\u201c, rekla mi je pomirljivo kroz suze i spustila je kutiju na komodu u hodniku pored ogledla.<\/p>\n\n\n\n
\u201e\u010cuva\u0107e ti baka\u201c.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pun\u0111a gospo\u0111e Jedoksije bila je pri\u010dvr\u0161\u0107ena onim drvenim \u0161ilom kroz koje se provla\u010dilo par\u010de ko\u017ee….<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":333,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-332","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-kratke-price-iz-zivota"],"yoast_head":"\n